Onlajn test memorije
Malo je čulo da je čovek superiorniji od svojih najbližih rođaka u evolucionom lancu - majmuna, ne u svim kognitivnim funkcijama. Jedinstveno istraživanje naučnika iz Japana rasvetlilo je oblast naših misaonih procesa, u kojima smo očigledno inferiorni u odnosu na pojedinačne predstavnike reda primata.
Istorija istraživanja
Grupa japanskih stručnjaka za inteligenciju primata sa Univerziteta Kjoto sprovela je neverovatnu studiju - eksperimentalno su uporedili fotografske sposobnosti pamćenja petogodišnjih mladunaca šimpanzi i japanskih studenata. Kao rezultat eksperimenta, naučnici su došli do zaključka da još uvek potcenjujemo intelektualne sposobnosti šimpanzi.
Istorija ovog istraživanja traje mnogo godina. Za to vreme japanski naučnici Tetsuro Macuzava i Nobujuki Kavai postigli su naizgled neverovatne rezultate. Naučili su ženku šimpanze po imenu Ai arapskim brojevima - ona je tečno brojala od nula do devet.
Sledeći korak u testiranju Ajine inteligencije bio je eksperiment koji je procenio njene sposobnosti kratkoročnog pamćenja. Ispred šimpanze je postavljen monitor osetljiv na dodir. Na ekranu su se pojavili brojevi, nasumično razbacani po polju. U jednom trenutku svi brojevi su bili prekriveni belim kvadratima. Ajin zadatak je bio da klikne na kvadrate u rastućem redosledu brojeva iza njih. Zadatak nije lak, ali nakon napornog treninga, šimpanza je naučila da brzo pamti brojeve iza belih kvadrata i tačno klikne na njih u pravom redosledu.
Da bi eliminisali faktor individualnosti, naučnici su u eksperiment uključili još četiri predstavnika porodice primata: dve ženke šimpanze i njihova petogodišnja mladunčad. Svaki par je odlično obavio posao učenja, a tokom eksperimenata se pokazalo da mladi majmuni mnogo bolje rešavaju zadatke za pamćenje brojeva od odraslih. U eksperimente je bilo povezano i mladunče već poznate ženke Aje po imenu Ajumu. Primetno je da su Ajumuovi rezultati pamćenja bili viši od onih kod njegovih vršnjaka.
Istovremeno sa primatima, studenti japanskih univerziteta su zamoljeni da urade test pamćenja. Začudo, učenici nisu mogli da se takmiče sa majmunima u brzini izvršavanja ovog zadatka. Kao kontrolnu vežbu, naučnici su smanjili vreme pamćenja na minimum 210 milisekundi. Studentima ovo vreme nije bilo dovoljno. Kao rezultat toga, uspeli su da završe zadatak samo za 40%, dok je Ajumu obavio zadatak za 80%, dok je potrošio znatno manje vremena.
Macuzava je primetio da ne postoje tačne informacije o tome koliko dugo šimpanza može da pamti redosled brojeva u memoriji. Tokom eksperimenta, Ajumu je bio ometan stranim zvucima, ali, vrativši se na zadatak nakon 10 sekundi, obavio ga je ispravno bez ijedne greške. Mogućnost dužeg čuvanja kombinacija brojeva u memoriji primata još nije u potpunosti proučena.
Ali i ovi rezultati su sasvim dovoljni da se zaključi da su primati u stanju da rešavaju određene intelektualne zadatke ništa lošije, a u nekim slučajevima i bolje od ljudi.
Zanimljive činjenice
- Rudimenti pamćenja se formiraju kod osobe u materici u 5. mesecu trudnoće: embrion uči da pamti i prepoznaje zvukove, pozitivno reaguje na glas majke, poznatu muziku. Vrhunac razvoja pamćenja: 19-25 godina je najbolje vreme za obrazovanje. Sećanje bledi posle 50 godina, i to samo kod ljudi koji je ne treniraju.
- Američki naučnici su izmislili pilulu koja briše loša sećanja. Planirano je da se pronalazak koristi u lečenju pacijenata koji su zadobili psihičku traumu. Sama metoda je izazvala mnogo kontroverzi.
- Drugi američki naučnici tvrde da su naučili kako da prenesu memoriju sa jedne osobe na drugu ekstrakcijom RNK molekula. Planirano je da se rezultat koristi u obrazovanju, svodeći vreme obuke na minimum. Prenošenje znanja u mozak biće lako kao i pisanje informacija na USB fleš disk.
- Rezultati druge studije: klasična muzika pozitivno utiče na sintezu proteina u telu i povećava aktivnost gena odgovornih za pamćenje.
- Neverovatni rezultati eksperimenta! Tri grupe volontera su pamtile slike na različite načine: prva je slikala na pametnom telefonu, druga je samo gledala, treća je slikala i nakon nekog vremena obrisala. Većinu slika pamtila je grupa koja nije koristila nikakve sprave. Neka vrsta poziva za buđenje za ljude koji stvarni život zamenjuju foto izveštajima.
Uprkos ogromnoj količini istraživanja o ljudskom pamćenju, moramo shvatiti da ne znamo ni desetinu njegovog potencijala. Ali, to ne znači da naše pamćenje ne treba trenirati. Vežbe pamćenja su odličan način da održite svoj intelekt u dobroj formi i neverovatno važno sredstvo za lični rast.
