Test radne memorije

Malo je čulo da je čovek superiorniji od svojih najbližih rođaka u evolucionom lancu - majmuna, ne u svim kognitivnim funkcijama. Jedinstveno istraživanje naučnika iz Japana rasvetlilo je oblast naših misaonih procesa, u kojima smo očigledno inferiorni u odnosu na pojedinačne predstavnike reda primata.

Istorija istraživanja

Grupa japanskih stručnjaka za inteligenciju primata sa Univerziteta Kjoto sprovela je neverovatnu studiju - eksperimentalno su uporedili fotografske sposobnosti pamćenja petogodišnjih mladunaca šimpanzi i japanskih studenata. Kao rezultat eksperimenta, naučnici su došli do zaključka da još uvek potcenjujemo intelektualne sposobnosti šimpanzi.

Istorija ovog istraživanja traje mnogo godina. Za to vreme japanski naučnici Tetsuro Macuzava i Nobujuki Kavai postigli su naizgled neverovatne rezultate. Naučili su ženku šimpanze po imenu Ai arapskim brojevima - ona je tečno brojala od nula do devet.

Sledeći korak u testiranju Ajine inteligencije bio je eksperiment koji je procenio njene sposobnosti kratkoročnog pamćenja. Ispred šimpanze je postavljen monitor osetljiv na dodir. Na ekranu su se pojavili brojevi, nasumično razbacani po polju. U jednom trenutku svi brojevi su bili prekriveni belim kvadratima. Ajin zadatak je bio da klikne na kvadrate u rastućem redosledu brojeva iza njih. Zadatak nije lak, ali nakon napornog treninga, šimpanza je naučila da brzo pamti brojeve iza belih kvadrata i tačno klikne na njih u pravom redosledu.

Da bi eliminisali faktor individualnosti, naučnici su u eksperiment uključili još četiri predstavnika porodice primata: dve ženke šimpanze i njihova petogodišnja mladunčad. Svaki par je odlično obavio posao učenja, a tokom eksperimenata se pokazalo da mladi majmuni mnogo bolje rešavaju zadatke za pamćenje brojeva od odraslih. U eksperimente je bilo povezano i mladunče već poznate ženke Aje po imenu Ajumu. Primetno je da su Ajumuovi rezultati pamćenja bili viši od onih kod njegovih vršnjaka.

Istovremeno sa primatima, studenti japanskih univerziteta su zamoljeni da urade test pamćenja. Začudo, učenici nisu mogli da se takmiče sa majmunima u brzini izvršavanja ovog zadatka. Kao kontrolnu vežbu, naučnici su smanjili vreme pamćenja na minimum 210 milisekundi. Studentima ovo vreme nije bilo dovoljno. Kao rezultat toga, uspeli su da završe zadatak samo za 40%, dok je Ajumu obavio zadatak za 80%, dok je potrošio znatno manje vremena.

Macuzava je primetio da ne postoje tačne informacije o tome koliko dugo šimpanza može da pamti redosled brojeva u memoriji. Tokom eksperimenta, Ajumu je bio ometan stranim zvucima, ali, vrativši se na zadatak nakon 10 sekundi, obavio ga je ispravno bez ijedne greške. Mogućnost dužeg čuvanja kombinacija brojeva u memoriji primata još nije u potpunosti proučena.

Ali i ovi rezultati su sasvim dovoljni da se zaključi da su primati u stanju da rešavaju određene intelektualne zadatke ništa lošije, a u nekim slučajevima i bolje od ljudi.

Zanimljive činjenice

Rudimenti pamćenja se formiraju kod osobe u materici u 5. mesecu trudnoće: embrion uči da pamti i prepoznaje zvukove, pozitivno reaguje na glas majke, poznatu muziku. Vrhunac razvoja pamćenja: 19-25 godina je najbolje vreme za obrazovanje. Sećanje bledi posle 50 godina, i to samo kod ljudi koji je ne treniraju.
Američki naučnici su izmislili pilulu koja briše loša sećanja. Planirano je da se pronalazak koristi u lečenju pacijenata koji su zadobili psihičku traumu. Sama metoda je izazvala mnogo kontroverzi.
Drugi američki naučnici tvrde da su naučili kako da prenesu memoriju sa jedne osobe na drugu ekstrakcijom RNK molekula. Planirano je da se rezultat koristi u obrazovanju, svodeći vreme obuke na minimum. Prenošenje znanja u mozak biće lako kao i pisanje informacija na USB fleš disk.
Rezultati druge studije: klasična muzika pozitivno utiče na sintezu proteina u telu i povećava aktivnost gena odgovornih za pamćenje.
Neverovatni rezultati eksperimenta! Tri grupe volontera su pamtile slike na različite načine: prva je slikala na pametnom telefonu, druga je samo gledala, treća je slikala i nakon nekog vremena obrisala. Većinu slika pamtila je grupa koja nije koristila nikakve sprave. Neka vrsta poziva za buđenje za ljude koji stvarni život zamenjuju foto izveštajima.

Uprkos ogromnoj količini istraživanja o ljudskom pamćenju, moramo shvatiti da ne znamo ni desetinu njegovog potencijala. Ali, to ne znači da naše pamćenje ne treba trenirati. Vežbe pamćenja su odličan način da održite svoj intelekt u dobroj formi i neverovatno važno sredstvo za lični rast.

Dobra uspomena od rođenja je pravi dar. Ali to ne znači da se naše pamćenje ne može trenirati. Kratkoročno pamćenje je neverovatna ljudska sposobnost koja se može „napumpati“ poput mišića i održavati u dobroj formi tokom celog života.

Kako poboljšati kratkoročno pamćenje

Postoji ogroman broj tehnika i tehnika koje vam omogućavaju da trenirate kratkoročno pamćenje. Razmotrićemo najpopularnije od njih, koji su više puta dokazali svoju efikasnost u praksi.

1. Ostanite zdravi

Počinjemo izdaleka, ali opšte zdravlje je preduslov za naše pamćenje. Depresija, demencija, Alchajmerova bolest su faktori koji direktno utiču na stanje pamćenja osobe. Indirektno, ali prilično negativno utiču na stanje pamćenja i problemi sa cirkulacijom, poput visokog krvnog pritiska. Ne treba zaboraviti ni na lekove, čiji unos ima neželjeni efekat i utiče na delove mozga odgovorne za pamćenje. Zaključak iz navedenog: zdravo telo – zdravo pamćenje!

2. Pravilna ishrana

Proizvodi koji su dobri za mozak uopšte nisu fikcija, a ne marketinški trik. Visok sadržaj omega-3 polinezasićenih masnih kiselina u hrani obezbeđuje pravilnu funkciju mozga i pozitivno utiče na pamćenje. Najpopularniji proizvodi u ovoj kategoriji su tunjevina, losos, orasi i soja.

3. Dobar san

Naučnici su otkrili da je 7-9 sati sna dnevno dovoljno da povratimo snagu. Ovo stanje je relevantno za pravilno funkcionisanje mozga i, naravno, za dobro pamćenje. Setite se stare dobre tehnike iz detinjstva: ponovite rimu pre spavanja, a knjigu stavite pod jastuk. Po pravilu, sledećeg jutra pamćenje nije otkazalo.

4. Fizičko vaspitanje

Fizičko vaspitanje je lek za sve, a u borbi protiv problema sa kratkoročnim pamćenjem ogromnu ulogu igra i vežbanje. Ujednačena opterećenja tela obezbeđuju optimalan dotok krvi u naš mozak, što pozitivno utiče na rad svih njegovih delova, uključujući i one odgovorne za dobro pamćenje. Čak i obična šetnja ima pozitivan efekat.

5. Aktivan mozak

Aktivan mozak je ključ za dobro kratkoročno pamćenje. Aktivnost mozga je kvalitet koji se mora stalno održavati. Najbolji načini podrške: igranje šaha, rešavanje zagonetki, rešavanje svih vrsta problema, razgovor sa ljudima, čitanje knjiga i druge aktivnosti koje su korisne za vašu mentalnu aktivnost.

6. Specijalne vežbe

Postoji ogroman broj specijalnih vežbi za treniranje kratkoročne memorije. Jedna od dokazanih i efikasnih igara su igre za jačanje memorije pomoću fleš kartica. Među aplikacijama za svoj pametni telefon možete pronaći dovoljan broj igrica i simulatora za razvoj memorije.

7. Fokusirajte se na informacije

Mnoge stvari se ne sećamo samo zato što ne možemo da se koncentrišemo na njih u trenutku sećanja. 8 sekundi je vreme koje treba da potrošimo na koncentraciju kada primamo informaciju, a zatim će se ona odložiti u našu memoriju.

8. Povezivanje sa osećanjima

Određeni miris ili ukus mogu izazvati uspomene. Ova tehnika je dobra za pamćenje informacija. Jedan primer: miris nečijeg parfema koji ćete osetiti kada se sretnete pomoći će vam da zapamtite njegovo ime sledeći put kada se sretnete. Neko pamti rukovanje, neko povezuje druge senzorne kanale za percepciju informacija.

9. Mnemotehnika

Jedna od upečatljivih mnemotehničkih sredstava je fraza kojom lako možemo nabrojati sve dugine boje: „Svaki lovac želi da zna gde sedi fazan“. Mnogi ljudi smisle svoje mnemoničke slike koje vam omogućavaju da zapamtite ove ili one informacije. Što je slika svetlija, to je jači memorijski efekat.

10. Podela informacija na blokove

Ljudski mozak je inherentno prilično lenj. Ne volimo da pamtimo velike količine informacija. Efikasan metod koji vam omogućava da ne ulazite u konfrontaciju sa „lenjim mozgom“ je razbijanje informacija u blokove. Dobar primer koji pokazuje metod u akciji je pamćenje brojeva telefona tako što ćete ih odvojiti na male delove pomoću crtica.

Tehnike i tehnike koje nam omogućavaju da povećamo potencijal našeg kratkoročnog pamćenja su svakako efikasne u smislu poboljšanja aktivnosti našeg mozga. Ali, ne treba zaboraviti da živimo u doba informacionih tehnologija i da naš mozak mora da obrađuje ogromne količine podataka kroz sebe. Ovo je dosadan i ne uvek koristan proces. A da bismo pomogli svom mozgu, moramo eliminisati sve faktore koji ometaju: ograničiti se na nepotrebne informacije, koncentrisati se na važno i opteretiti kratkoročno pamćenje samo radom koji nam je zaista važan.

{$ subpageListHide ? ('Show' | translate) : ('Hide' | translate) $}

Test radne memorije

Onlajn test memorije

Istorija istraživanja

Zanimljive činjenice